Признаћу да нисам знао пуно од оригинала Балада о Мулану када сам закорачио на сет Диснеиевог римејка уживо Мулан пре две године. Као и многи други, и ја сам одрастао гледајући Диснеиев анимирани филм Мулан мислећи на хероину као на феминистичку икону (мада типичну за верзију концепта из 90-их): била је томбои, била је аутсајдер, била је превише разуздана, превише независна. Али што је најважније, Мулан је била усамљена Диснеиева принцеза која је помало личила на мене. Иако нисам делио њен културни идентитет, то је нешто значило шестогодишњој Американки Азије - и хиљадама других Американаца Азије - која се никада није видела представљеној на великом екрану.
ڪيئن آرامده رھو پنھنجي جلد ۾
Али на другом крају света, Мулан је још више значио кинеској публици која је гледала Дизнијеву верзију свог вољеног Балада с презиром. Легендарни народни ратник, Хуа Мулан је можда један од најпознатијих митских хероја у Кини. Али у потпуној супротности са њеним Диснеиевим приказом вишегодишњег аутсајдера, Мулан је подржана као симбол конфуцијанске врлине, натерана да се преруши у мушког војника из осећаја дужности према породици и цару.
„Традиционална Дизнијева публика и азијска дијаспора гледали су филм на један начин, а традиционална кинеска публика у Кини мало другачији начин“ Мулан произвођач Јасон Реед признат / Филм и групи новинара на снимању предстојећег Диснеиевог римејка уживо.
За западну перспективу, реч је о независној девојци која коначно проналази своје право ја ослобађајући се очекивања друштва. Кинеској публици која је митског јунака познавала кроз древну песму, било је то испуњавање нечије дужности према друштву - уобичајено начело у конфуцијанизму. Ово је доследно у многим верзијама Балада о Мулану која датира од прве писане верзије песме око 6. века.
„У песми за песмом, та оданост породици и царству је Муланова само разлог за одлазак од куће и облачење као мушки војник, ' Тор.цом'с Мари Несс пише о дугој културној традицији у окружењу Мулан . „У песмама се види како сања о кући, да се поново нашминка и хвале је што је привремено жртвовала тај живот за породицу и цара.
Конфуцијанизам, који - између осталог - наглашава друштвену хармонију, у складу је са источноазијским вредностима заједнице која вреднује појединца. Готово је у директној супротности са темама анимираних 1998 Мулан , чији је главни јунак америчкој публици био много познатији, припремљен за несталну, индивидуално оријентисану хероину. „Шта кажете на девојку која има мозак и која увек говори своје мишљење?“ Мулан чак и пева у једном тренутку Мулан , говорећи о себи.
Ово је напустило тим за снимање филмова, у којем су били Реед и редитељ Ники Царо , са тешким задатком да помири два врло различита очекивања Мулана: Дизнијеву икону и кинеску легенду. А да се и не помиње Муланов значај за азијску заједницу дијаспоре, која вероватно има још више удела у луку самоактуализације лика од редовне Дизнијеве публике. Колико је било узбудљиво, катарзично када смо видели да се азијска хероина ослобађа очекивања друштва на начин на који би многи од нас желели да побегну од сопствене културне традиције или строгих родитељских притисака? Колико год ретко била да се азијска хероина појављује на великом платну, ређе је ипак било да њено путовање тако присно говори многим азијским Американцима прве или друге генерације. И још боље, глумци који су изразили ликове били су азијско-амерички идоли: Минг-На Вен из Клуб Јои Луцк, Б.Д. Вонг, Пат Морита. Заједница азијске дијаспоре је она коју Реед каже да је тим имао на уму док је покушавао да споји „два потпуно различита начина читања приче“.
„Прича о Мулан традиционално је прича о младој девојци која проналази начин да изврши своју дужност. Све је у дужности и љубазности у оданости конфуцијанском поретку и ономе што смо пронашли у нашем истраживању за заједницу дијаспоре. Читали су то као причу о младој девојци која се нашла против родитеља, која је упркос правилима и традицији нашла свој пут напред. Дакле, то су два потпуно различита начина читања приче “.
مون کي اميدون ۽ خواب ناھن
Неколико главних елемената због којих је филм постао хит међу западном публиком и публиком азијске дијаспоре (познатом као имигранти азијских земаља) посебно је сврстало кинеску публику. Змај, симбол моћи и снаге у Кини, сведен је на глупи комични рељефни лик. Сцена у којој се Мулан ошиша на кратко - дуго се гледа као на оснажујућу сцену западне публике, за коју је кратка коса једнака мужевнијем - како би се боље маскирала у мушкарца кинеска публика која је знала да је дуга коса уобичајено коју су носили и мушкарци и жене у древној Кини.
„Историјски гледано, било је отпора према анимираном филму на кинеском тржишту“, рекао је Реед. „Желели смо да будемо сигурни да смо у потпуности свесни тих забринутости и да им се обраћамо тамо где смо могли и да смо их разумели чак и на местима где нисмо осећали да то можемо да решимо. И да заиста налазимо ту равнотежу “.
Откачени помоћници - укључујући вољеног Мусхуа којег је иконска изведба Еддиеја Мурпхија извела ван зида - су нестали. Мулан је не шиша. Излазе музичке песме емисије. То су велике промене у римејку које су, уместо да само помажу да се издвоје од осталих Диснеиевих римејкова снимљених за шут, дизајниране да посебно привуку кинеску публику. Ако се чини да Диснеи посебно води рачуна о привлачењу кинеског тржишта, они то чине. Последњих година, кинеска филмска индустрија постала је главни играч Холивуда: Кина има највећу инострану благајну (са својим гледаоцима филмова на путу да претекне америчку публику ), а велике кинеске продуцентске куће почеле су да улажу, копродуцирају, па чак и пуштају холивудске филмове. Видели сте то већ у насловима - како ће главни холивудски студији попут Марвела у своје филмове убацити кинеску славну личност или читаве кинескоцентричне приче како би више привукли кинеску публику, или како ће филм бити огромна бомба јер је имао лош учинак на кинеској благајни или како ће се филм драматично променити како би уступио кинеским цензорима. Будући да је Диснеи добио другу прилику да легендарну кинеску фигуру доведе на велико платно, не желе то поново да забрљају, посебно са тако високим улогом у благајнама.
Па, како је изашао филмски тим? Мулан уравнотежити скоро супротна очекивања њихове америчке и кинеске публике? Врло, врло пажљиво. „Заиста смо се ископали да бисмо се уверили да смо се обојици публике обраћали на промишљен начин“, рекао је Реед. „Мислим да смо пронашли начин да заједно вежемо начин на који гледају филм.“ Рид је рекао да су на крају успели да споје конфуцијанске поставке приче са независним ставом анимираног Мулана.
„Оно што смо схватили док гледамо кроз то је да, иако је то прича о појединцу који проналази своје истинско ја и проналази своју унутрашњу истину, али на крају она то чини у служби конфуцијанског идеала, па проналази начин да то учини дужност, али она то не може учинити на начин на који се то обично очекивало од младих девојака, па она проналази свој пут против друштвених норми, али на крају испуњава своју судбину. “
Као хероина, као симбол, као легенда, Мулан толико много људи значи толико различитих ствари. Диснеи-јев фокус на привлачење кинеске публике не мора негирати значење које је Диснеиев анимирани филм 1998. године држао за азијско-америчку публику. Али то наглашава све већи јаз између копна Кине и дијаспорних Азијата који још увек желе већу заступљеност на великом екрану. Можда их неће нужно добити Мулан , чија је прича толико дубоко усађена у кинеску културу да би било ионако неискрено покушати је учинити „азијско-америчком“. Али с тим што је Диснеи признао утицај азијске дијаспорне публике на Мулан ремаке, можда је питање времена.
Мулан хита у биоскопе 27. марта 2020
