Нетфлик-а Еартхкуаке Бирд , који се прошлог петка појавио у сервису за стриминг, користи живот емигранта у Токију као позадину за мистерију убиства. Постигао Аттицус Росс , филмске звезде Алициа викандер , Рилеи Кеоугх , Јацк Хустон , и јапански глумци Наоки Кобаиасхи и Кики Сукезана —Од којих је последњи недавно играо централног антагониста АМЦ-ови Терор: Срамота . Ридлеи Сцотт овде такође служи као копродуцент, као што је то учинио са том серијом.
У Јапану постоји дугачка серија холивудских филмова, од којих многи одају изразито етноцентричну перспективу. Када први пут упознамо Викандеров лик, она ради као преводилац, радећи титлове за Скотов јакуза трилер из 1989. године, Црна киша . Као Нетфлик филм, Еартхкуаке Бирд долази за петама прошлогодишњих Оутсидер, још један такав трилер који глуми свима најмање омиљени Јокер , Јаред Лето, у улози мало вероватног извршитеља јакузе. За разлику од шупљег држања тог филма, Еартхкуаке Бирд је много утемељенија у неком привиду препознатљиве стварности. Није савршен филм, али његови делови звуче истинитије од типичног „ гаијин у Токију “, јер су је са пажњом ка аутентичности направили редитељ који је живео у Јапану и глумица која се обавезала да ће научити јапански.
Еартхкуаке Бирд види како се Викандер враћа у хладан мод свог бекства Ек Мацхина . У том филму глумила је хуманоидног робота. У овој, она глуми човека који би понекад могао наићи на роботизованог, уколико је емоционално потчињен. Њен лик, Луци Фли, особа је која закопчава оковратник у возу, а очи јој скакућу около пре него што се спусте у лежећи поглед кроз прозор. Када воз стигне на станицу, она је једино скромно одевено, нејапанско лице у гомили школарки и платиша који долазе излазећи на перон. На послу, она поздрави своје колеге скромно, пребацујући се до свог стола на поду канцеларије који избегава кабине у корист отворенијег изгледа попут редакције.
То је Токио. Од 2013. године, када је град победио у својој понуди за домаћина Олимпијских игара, број страних туриста у Јапану се непрестано повећавао, достизање рекордних бројева у 2018. години и прва половина 2019 . Међутим, становништво земље је и даље 98% етнички јапанско и из личног искуства могу да кажем да се често догоди да се заиста осврнете око себе и будете једина нејапанска особа у возу или на свом послу.
wwe smackdown 5/5/16
Приказивање тога, само по себи, не значи Еартхкуаке Бирд посебна. Уосталом, видели смо и Сцарлетт Јоханссон како се сама вози влаком и такође зури кроз прозор. Овде је разлика у томе што Луци живи и ради у Токију. Није скривена у отменом хотелу Парк Хиатт, користећи град као своје лично игралиште, попут ликова у Изгубљени у преводу . Спустила се на земљу, путује на посао.
Директор Васх Вестмореланд студирао је на Универзитету Фукуока на јапанском јужном острву Киусху и Еартхкуаке Бирд , чини се да је његова камера мање заинтересована за космополитску страну Токија него за његов сиви, живели, средњи слој. Са својим продавницама соба у позадини и татамираним кућама, филм чини добар посао у хватању локалнијег миљеа. На њему се налази обавезни снимак планине Фуји, мада посебно, ниједан од викенд путника који га прегледају нема свој фотоапарат са собом. У једном тренутку видимо Луци како ноћу лута улицама Токија са неонским рекламама у позадини, међутим она је омамљена и натписи нису у фокусу.
Истовремено, Еартхкуаке Бирд је једнако вероватно да ће своје ликове скренути с пута, на путовању на острво Садо, место које инспирисао сцену чамца са умиваоником у класику Студио Гхибли Спиритед Аваи . Већи део дијалога филма одвија се на јапанском језику са енглеским титловима. У једном тренутку, Викандер - која је Швеђанка и која је такође научила дански језик за своју улогу у Краљевска афера - чак показује своју језичку способност с пуним, натуралистичким монологом на јапанском у полицијској соби за испитивање.
Тамо Луци повезује своје учешће у љубавном троуглу са високим, тамним и згодним фотографом Теијијем (кога глуми Кобаиасхи) и исељеницом Лили (глуми је Кеоугх), која је нова у Јапану и која има више бубблегум личност. Прва слика коју видимо на екрану је како три воза прелазе стазе: два од њих паралелно иду у супротним смеровима, док други одлазе на окомити тунелски колосек испод њих. То је прикладна визуелна метафора за Теији, Лили и Луци. Полиција истражује Лилиин нестанак док се филм отвара, видимо њено лице на плакату несталих у железничкој станици.
Мој сопствени јапански још увек није довољно добар да критикује фини став сваког Викандеровог читања, али као неко ко живи у Токију од 2010. (са двогодишњим заобилазним путем негде другде у Јапану), могу да кажем да Луци јако звучи попут странца који говори јапански и кога бисте овде могли срести. Њена укупна интонација не вришти одмах „плитки западни глумац“ као код многих других звезда у оваквим филмовима. Постоје случајеви када јој страни глас уђе у глас и очигледно је да ово није њен први језик, али у целини, она се ослобађа боље од, рецимо, Сарах Мицхелле Геллар у Незадовољство , који је набасао на изговор основних поздрава попут, „ Аригатоу гозаимасу , “(Превод:„ Хвала вам “) док је на улици у Токију наилазила на непознате људе, тражећи упутства до уклете куће.
ڪيئن tellايان girlوڪري واقعي توھان کي پسند ڪري ٿي
Еартхкуаке Бирд је добио мешовите критике , и свестан сам да неки од ових верних процвата можда неће бити важни просечном гледаоцу Нетфлика изван Јапана. Са становишта приповедања, мање ме импресионирала једнократна механика филмске радње, него веродостојност коју је Луци и Лили донела као ликови. Ово је један од оних филмова у којима збир појединачних делова може бити већи од целине, ако то има икаквог смисла.
Слична имена Луци и Лили означавају их као две различите стране истог исељеничког новчића. Лили оличава лепршавост и свеже очи исељеника из прве године. Пошто још није усвојила јапанске манире, она позајмљује капут као да на њега има право. „Чудно је како се сви загледају у вас у Јапану“, каже она. „То је као да си славан.“
Лили је мање ухваћена у сањивом чудовању иностране авантуре, а више у збрци културног прилагођавања. У ресторану јој треба помоћ око наручивања. Луци је учи да каже, „ Коохии о хитотсу кудасаи . “ („Једну кафу, молим.“) Данас бисте вероватно могли да затражите мени на енглеском или бар покажете на слику онога што сте желели на менију, али опет, овај филм је смештен пре тридесет година , пре ширења видео ћаскања - када би пуки двадесетоминутни телефонски позив још увек могао да наплати стотине долара вредних међуградских трошкова.
مرحوم جي محبوب لاءِ نظم
Када дође Лилиин велики тренутак и она изговори своју јапанску фразу како би наручила кафу од конобарице, она то каже с тако неспретним нагласком да лик готово делује као карикатура других америчких девојака у другим америчким филмовима који су постављени у Јапану. Касније, међутим, сазнајемо да јој има више него што се може видети: била је медицинска сестра у болници Џорџ Вашингтон у Вашингтону, „Нисам увек била бармен“, открива она.
Са своје стране, Луци има дубље корене у Токију, живећи у граду пола деценије. Ипак, њено презиме Фли наговештава да и она можда лети од свог старог живота: покушавајући да се интегрише као члан јапанског друштва који носи кимоно као средство за бекство од неке скривене, давно закопане трауме у себи матична земља. Једва се осмехује, али није толико толико да је смркнута колико је стоична пред кривицом и личним невољама. То је изразито јапанска карактеристика, која јој омогућава да пронађе сродство са једном од средовечних дама у свом гудачком квартету.
Пре него што она и Лили почну да се промећу, Луци показује ожалошћен став према дошљаку из Токија, говорећи свом караоке пријатељу, Бобу (Хустон), да нема времена да чува сваку такву особу која наиђе. И ово је сродно ако живите довољно дуго у Токију и видите да се окрећућа врата емиграната довољно често окрећу.
Еартхкуаке Бирд адаптација је награђиваног кримића Сузане Јонес. Наслов филма извире из митске птице која излази да пева после земљотреса. Луциин земљотрес је емотиван: бори се са самоћом, све док не упозна тајну Теији и отвори се љубомори док се Лили занима за њега.
Викандер је била највећа звезда која му је при руци овогодишњи Међународни филмски фестивал у Токију , и на неки начин, њена спремност да се појави, буде у потпуности присутна и прилагоди се језику и изворном материјалу - уместо обрнуто - срамоти људе попут Јоханссона. (Овде мислим не само на Изгубљени у преводу , али и кречена верзија уживо Дух у шкољци ). У прошлости су многи холивудски филмови смештени у Јапану заправо снимали већину филмова негде другде, са местима попут Новог Јужног Велса ( Јамес Манголд’с Тхе Волверине ) и Тајван ( Мартина Сцорсесе-а Тишина ) попуњавање Земље излазећег сунца. Еартхкуаке Бирд, с друге стране, снимљен је на локацији у Јапану са страним редитељем и глумцима, а визија Токија коју представља осећа се ближе свакодневној стварности искуства емиграната.
Поново, филм није без проблема. Све више њих искочи док завија на територију спарног психолошког трилера, утемељеног на невероватним романтичним сусретима и нигде невидљивим визуелним халуцинацијама. На крају, неки преокрети у радњи филма не слажу се у потпуности, али као емигрант чији живот у неким погледима одражава живот главног јунака, сматрао сам да је то корак у правом смеру у погледу начина на који приказује стварно искуство живота у Јапану као странца.
